Главная | Обратная связь | Поможем написать вашу работу!
МегаЛекции

У: Можно ли сделать то же самое со страхом? 4 глава




 

Сентября 1973

Это был полуразрушенный храм, с длинными коридорами без крыши, с вратами, статуями без голов и пустынными двориками. Он стал убежищем для птиц и обезьян, попугаев и голубей. Некоторые из этих массивных статуй ещё не утратили красоты, они всё ещё хранили величие. Здесь было удивительно чисто, и можно было, сидя на земле, наблюдать обезьян и щебечущих птиц. Когда-то, в давние времена, это, вероятно, был процветающий храм, с тысячами прихожан, с гирляндами, курением благовоний и богослужением. Здесь ещё чувствовалась атмосфера их надежд, страхов и их благоговейный трепет. Святая обитель погибла давно. Теперь, когда становилось жарко, обезьяны исчезли, но у попугаев и голубей были гнёзда в углублениях и трещинах высоких стен. Этот старый полуразрушенный храм был расположен слишком далеко от деревни, так что её жители не могли приходить и разрушать его ещё больше. Если бы они пришли, они осквернили бы его пустоту.

filled with the rocks and clouds of the earth. It must be empty as the newly-made vessel. Then you would see something totally, something that has never been. You can't see this if you are there; you must die to see it.You may think you are the important thing in the world but you are not.You may have everything that thought has put together but they are all old, used and begin to crumble.

In the valley it was surprisingly cool and near the huts the squirrels were waiting for their nuts. They had been fed every day in the cabin on the table. They were very friendly and if you weren't there on time they began their scolding and the bluejays waited noisily outside.


27TH SEPTEMBER 1973

It was a temple in ruins, with its roofless long corridors, gates headless statues and deserted courtyards. It had become a sanctuary for birds and monkeys, parrots and doves. Some of the headless statues were still massive in their beauty; they had a still dignity. The whole place was surprisingly clean and one could sit on the ground to watch the monkeys and chattering birds. Once very long ago, the temple must have been a flourishing place with thousands of worshippers, with garlands, incense and prayer. Their atmosphere was still there, their hopes, fears and their reverence. The holy sanctuary was gone long ago. Now the monkeys disappeared as it was growing hot but the parrots and doves had their nests in the holes and crevices of the high walls. This old ruined temple was too far away for the villagers to further destroy it. Had they come they would have desecrated the empiness.

 

 

Религия стала суеверием и поклонением образу, верованием и ритуалом. Она утратила красоту истины; курение фимиама заняло место реальности. Место непосредственного восприятия заняло изображение, созданное рукой или умом. Единственной заботой религии является полное преобразование человека. А весь цирк, происходящий вокруг этого, не имеет никакого смысла. Вот почему истину невозможно найти в храме, церкви или мечети, какими бы прекрасными они ни были. Красота истины и красота камня – совершенно разные вещи. Первая открывает дверь в неизмеримое, а вторая делает человека узником; первая ведёт к свободе, вторая делает рабом мысли. Романтизм и сентиментальность отрицают истинную сущность религии, не является религия и игрушкой интеллекта. Знание необходимо в сфере деятельности, чтобы она была эффективной и соответствующей цели, но знание не является средством преобразования человека; знание есть структура мысли, а мысль – это тупое повторение известного, пусть даже видоизменённое и расширенное. Нельзя прийти к свободе с помощью мысли, известного. Длинная змея лежала очень спокойно вдоль сухой борозды рисовых полей, необычайно зелёных и сверкающих в лучах утреннего солнца. Она, возможно, отдыхала или поджидала появления неосторожной лягушки. Лягушки тогда вывозились в Европу, где их считали деликатесом. Змея была длинная, желтоватая и очень спокойная; она была почти одного цвета с сухой землёй, и её было трудно разглядеть, но свет дня отражался в её тёмных глазах. Единственное, что двигалось, – это её чёрный язык, который то высовывался, то втягивался внутрь. Она не могла заметить наблюдателя, который стоял чуть позади её головы. Смерть была повсюду в то утро. Она была слышна в деревне в громких рыданиях, когда увозили обёрнутое в ткань тело; коршун с быстротой молнии кидался на птицу; убивали какое-то животное

Religion has become superstition and image-worship, belief and ritual. It has lost the beauty of truth; incense has taken the place of reality. Instead of direct perception there is in its place the image carved by the hand or the mind. The only concern of religion is the total transformation of man. And all the circus that goes on around it is nonsense. That's why the truth is not to be found in any temple, church or mosque, however beautiful they are. Beauty of truth and the beauty of stone are two different I things. One opens the door to the immeasurable and the other to, the imprisonment of man; the one to freedom and the other to the bondage of thought. Romanticism and sentimentality deny the very nature of religion, nor is it a plaything of the intellect. Knowledge in the area of action is necessary to function efficiently and objectively, but knowledge is not the means of the transformation of man; knowledge is the structure of thought and thought is the dull repetition of the known, however modified and enlarged. There is no freedom through the ways of thought, the known. The long snake lay very still along the dry ridge of the rice fields, lusciously green and bright in the morning sun. Probably it was resting or waiting for some careless frog. Frogs were being shipped then to Europe to be eaten as a delicacy. The snake was long and yellowish; and very still; it was almost the colour of the dry earth, hard to see but the light of day was in its dark eyes. The only thing that was moving, in and out, was its black tongue. It could not have been aware of the watcher who was somewhat behind its head. Death was everywhere that morning. You could you could hear it in the village; the great sobs as the body, wrapped in a cloth was being carried out; a kite was streaking down on a bird; some animal was being killed;

 

и был слышен его предсмертный крик. Так продолжалось день за днём: смерть всегда повсюду, как и печаль.

Красота истины и её утончённость не присутствуют в веровании и догме; они никогда не находятся там, где человек может их найти, потому что к этой красоте нет пути; это не какой-то фиксированный пункт, спасительная гавань. Эта красота имеет свою собственную нежность, любовь которой не может быть измерена, её невозможно удерживать, переживать. Она не имеет рыночной стоимости для того чтобы использовать и отложить. Она здесь, когда ум и сердце пусты от того, что создано мыслью. От неё далеки и монах, и бедный, и богатый; её не могут коснуться ни умный, ни талантливый. Тот, кто говорит, что он знает, никогда и не приближался к ней. Будьте далеки от мира и всё же живите ею.

В то утро попугаи хрипло кричали и летали вокруг тамариндового дерева; они рано начали свою неугомонную деятельность, прилетая и улетая. Зелёные, с сильными, изогнутыми красными клювами, они весело проносились с быстротой молний. Они никогда не летали прямо, а всегда зигзагами, испуская пронзительные крики во время полета. Время от времени они садились на парапет веранды, тогда можно было наблюдать за ними, но не долго, так как они снова устремлялись в свой беспорядочный и шумный полёт. Казалось, что их единственный враг – человек. Он сажает их в клетку.

 

Сентября 1973

Большая чёрная собака только что задушила козу; её жестоко наказали и посадили на цепь; теперь она жалобно скулила и лаяла. Дом был обнесён высоким забором, но каким-то образом коза забрела во двор; собака погналась за ней и задушила её. Владелец дома урегулировал конфликт, принеся извинения и уплатив деньги. Это был

you heard its agonizing cries. So it went on day after day: death is always everywhere, as sorrow is.

The beauty of truth and its subtleties are not in belief and dogma, they never are where man can find them for there is no path to its beauty; it is not a fixed point, a haven of shelter. It has its own tenderness whose love is not to be measured nor can you hold it, experience it. It has no market value to be used and put aside. It is there when the mind and heart are empty of the things of thought. The monk or the poor man are not near it, nor the rich; neither the intellectual nor the gifted can touch it. The one who says he knows has never come near it. Be far away from the world and yet live it.

The parrots were screeching and fluttering around the Tamarind tree that morning; they begin early their restless activity, with their coming and going. They were bright streaks of green with strong, red, curved beaks. They never seemed to fly straight but always zig-zagging, shrieking as they flew. occasionally they would come to sit on the parapet of the verandah; then you could watch them, but not for long; they would be off again with their crazy and noisy flight. Their only enemy seemed to be man. He puts them in a cage.


28TH SEPTEMBER 1973

The big black dog had just killed a goat; it had been punished severely and tied up and it was now whining and barking. The house had a high wall around it but somehow the goat had wandered in and the dog had chased and killed it. The owner of the house made amends with words and silver. It was

большой дом, его окружали деревья, но газон никогда не был полностью зелёным, как бы обильно его ни поливали. Солнце нещадно палило, и все цветы и кусты приходилось поливать дважды в день; почва была скудная, и дневной зной иссушал зелень. Но деревья хорошо разрослись, давали приятную тень, и можно было сидеть под ними ранним утром, пока солнце ещё было за деревьями. Это было хорошее место, если вам хотелось спокойно посидеть и погрузиться в медитацию, но под этими деревьями нельзя было бы грезить наяву и предаваться приятным иллюзиям. В тени этих деревьев была слишком большая суровость, слишком большая требовательность, поскольку всё место было как бы предназначено именно для такого рода спокойного созерцания. Вы могли позволить себе приятные фантазии, но вскоре вы бы обнаружили, что место не располагает к построению мысленных образов.

Он сидел, прикрыв голову, и плакал; только что умерла его жена. Он не хотел, чтобы дети видели его слезы; они тоже плакали, не вполне понимая, что произошло. Мать многих детей сначала нехорошо себя почувствовала, а потом тяжело заболела; отец не отходил от неё, а однажды после каких-то церемоний мать вынесли. Дом как-то странно опустел, лишённый того благоухания, которое придавала ему мать; и никогда больше дом не станет таким, как прежде, потому что теперь в нём поселилась печаль. Отец знал это; дети утратили кого-то навсегда, но они пока ещё не осознавали, что означает печаль.

Она всегда здесь; вы не можете просто о ней забыть или скрыть её в какой-то форме развлечения, религиозного или иного. Вы можете бежать от неё, но она будет там, чтобы встретить вас снова. Можете самозабвенно чему-нибудь поклоняться, углубиться в молитву или с головой уйти в какое-то удобное верование, но она непрошено явится вновь. Печаль вырастает, рождая горечь, цинизм

a large house with trees around it and the lawn was never completely green however much it was watered. The sun was cruelly strong and all the flowers and bushes had to be watered twice a day; the soil was poor and the heat of the day almost withered the greenery. But the trees had grown large and gave comforting shadows and you could sit there in the early morning when the sun was well behind the trees. It was a good place if you wanted to sit quietly and lose yourself in meditation, but not if you wanted to daydream or lose yourself in some satisfying illusion. It was too severe there in those shadows, too demanding, for the whole place was given over to that kind of quiet contemplation. You could indulge in your friendly fantasies but you would soon find out that the place did not invite the images of thought.

He was sitting with a cloth over his head, weeping; his wife had just died. He did not want to show his tears to his children; they too were crying, not quite understanding what had happened. The mother of many children had been unwell and lately very sick; the father sat at her bedside. He never seemed to go out, and one day, after some ceremonies, the mother was carried out. The house had strangely become empty, without the perfume that the mother had given to it, and it was never the same again for there was sorrow in the house now. The father knew it; the children had lost someone forever but as yet they did not know the meaning of sorrow.
It is always there, you cannot just forget it, you cannot cover it up through some form of entertainment, religious or otherwise. You may run away from it but it will be there to meet you again. You may lose yourself in some worship, prayer or in some comforting belief but it will appear again, unbidden. The flowering of sorrow is bitterness, cynicism

 

или невротическое поведение. Вы можете стать агрессивным, способным на насилие и опасным в своём поведении, но печаль всегда будет рядом с вами. Вы можете обладать властью, высоким положением, иметь много денег, но она всегда будет в вашем сердце, ожидая и готовясь. Что бы вы ни делали, вы не можете убежать от неё. Любовь, которая у вас есть, в печали приходит к концу; печаль – это время, печаль – это мысль.

Срубили дерево, и вы проливаете слезу; ради вашей склонности убили животное; земля разрушается ради вашего удовольствия; вас так воспитывают, чтобы убивать, уничтожать, человек против человека. Новая технология и машины избавляют человека от тяжёлого труда, но никакая созданная мыслью вещь не может прекратить вашей печали. Любовь – это не наслаждение.

Она пришла, доведённая до отчаяния своей печалью; она говорила, изливая своё горе, обо всём, что ей пришлось пережить, – смерть, несерьёзность её детей, их политическая деятельность, их разводы, их разочарование, крушение надежд, горечь и абсолютная пустота и бессмысленность всей жизни. Она была немолода; в молодости она просто веселилась, некоторое время интересовалась политикой, более серьёзно – экономикой, а в общем жила примерно так, как живут почти все люди. Её муж недавно умер, и все печали, казалось, обрушились на неё. Пока мы разговаривали, она стала спокойнее.

– Всякое движение мысли усиливает печаль. Мысль, с её воспоминаниями, образами удовольствия и боли, с её одиночеством и слезами, жалостью к себе и раскаянием, – это почва для печали. Слушайте то, что говорится. Просто слушайте – не отголоски прошлого, не то, как превозмочь свою печаль или как убежать от её мук, – а слушайте вашим сердцем, всем вашим существом то, что сейчас говорится. Ваши зависимость и привязанности подготовили почву для вашей печали. Ваше пренебреже-

or some neurotic behaviour. You may be aggressive, violent and nasty in your conduct but sorrow is where you are. You may have power, position and the pleasures of money but it will be there in your heart, waiting and preparing. Do what you will you cannot escape from it. The love that you have ends in sorrow; sorrow is time, sorrow is thought.

The tree is cut down and you shed a tear; an animal is killed for your taste; the earth is being destroyed for your pleasure; you are being educated to kill, to destroy, man against man. The new technology and machines are taking over the toil of man but you may not end sorrow through the things that thought has put together. Love is not pleasure.

She came desperate in her sorrow; she talked, pouring out all the things she had been through, death, the inanities of her children, their politics, their divorces, their frustrations, bitterness and the utter futility of all life that had no meaning. She was not young any more; in her youth she had just enjoyed herself, had a passing interest in politics, a degree in economics and more or less the kind of life that almost everyone leads. Her husband had died recently and all sorrow seemed to descend upon her. She became quiet as we talked.

Any movement of thought is the deepening of sorrow. Thought with its memories, with its images of pleasure and pain, with its loneliness and tears, with its self-pity and remorse, is the ground of sorrow. Listen to what is being said. Just listen not to the echoes of the past, to the overcoming of sorrow or how to escape from its torture but listen with your heart, with your whole being to what is now being said. Your dependence and attachment have prepared the soil for your sorrow. Your neglect

 

 

ние изучением себя и красотой, которую это изучение приносит, питает вашу печаль; вся ваша эгоцентрическая деятельность ведёт вас к этой печали. Просто слушайте то, что говорится, оставайтесь с печалью, не уходите от неё. Всякое движение мысли усиливает печаль. Мысль – это не любовь. В любви нет печали.

 

Сентября 1973

Дожди почти прекратились, и на горизонте клубились, меняя очертания, белые и золотистые облака; они высоко парили в голубом и зелёном небе. Все листья на кустах были чисто вымыты и ранним утром сверкали на солнце. Было прекрасное утро, земля ликовала, и казалось, что в воздухе пребывало благословение. Из этой высоко расположенной комнаты были видны синее море, вливающаяся в него река, пальмы и манговые деревья. Дух захватывало перед этим чудом земли и громадами облаков. Было рано, спокойно, и шум дня ещё не начался; транспорта на мосту почти не было, только длинная вереница гружённых сеном повозок, запряжённых волами. Пройдут годы, и здесь появятся автобусы, а вместе с ними – загрязнение воздуха и шум. Было чудесное утро, всё пело и радовалось.

Два брата ехали в машине в близлежащую деревню повидать отца, которого они не видели около пятнадцати лет или больше. Им пришлось небольшое расстояние пройти пешком по дороге, которая содержалась в весьма плохом состоянии. Они подошли к искусственному водоёму, в котором накапливалась вода; со всех сторон он имел каменные ступени, по которым можно было спускаться за чистой водой. На одном конце водоёма стоял небольшой храм с высокой квадратной башней, суживающейся кверху; вокруг неё были высечены барельефы. На веранде храма, выходившей к большому пруду, было несколько человек, погружённых в медитацию, совершенно неподвижных, как каменные изваяния на барелье-

of the study of yourself and the beauty it brings, have given nourishment to your sorrow; all your self-centred activities have led you to this sorrow. lust listen to what is being said: stay with it, don't wander off. Any movement of thought is the strengthening of sorrow. Thought is not love. Love has no sorrow.


29TH SEPTEMBER 1973

The rains were nearly over and the horizon was flowing with billowing white and golden clouds; they were soaring up to the blue and green heavens. All the leaves of every bush were washed clean and they were sparkling in the early morning sun. It was a morning of delight, the earth was rejoicing and there seemed to be benediction in the air. High up in that room you saw the blue sea, the river running into it, the palms and the mangoes. You held your breath at the wonder of the earth and the immense shape of the clouds. It was early, quiet and the noise of the day had not yet begun; across the bridge there was hardly any traffic, only a long line of bullock carts, laden with hay. Years later buses would come with their pollution and bustle. It was a lovely morning, full of song and bliss.

The two brothers were driven in a car to a village nearby to see their father whom they had not seen for nearly fifteen years or more. They had to walk a little distance on an ill-kept road. They came to a tank, a storage of water; all its sides had stone steps leading down to the clear water. At one end of it there was a small temple with a small square tower, quite narrow at the top; there were many images of stone all round it. On the verandah of the temple, overlooking the big pond, were some people, absolutely still, like those images on the tower, lost in meditation.

 

 

фах башни. За водоёмом, позади немногих других домов, находился дом, в котором жил их отец. Когда братья приблизились к дому, отец вышел, и они приветствовали его, полностью распростёршись на земле и касаясь его стоп. Они были робки и ждали, чтобы он заговорил, как велел обычай. Прежде чем что-нибудь сказать, он вошёл в дом вымыть ноги, к которым прикоснулись сыновья. Он был очень ортодоксальным брамином, никто не мог прикасаться к нему кроме браминов, а два его сына были осквернены, общаясь с людьми, не принадлежавшими к их сословию, и ели пищу, приготовленную не-браминами. Поэтому он вымыл ноги и сел на землю, не слишком близко к своим осквернённым сыновьям. Они разговаривали в продолжение некоторого времени, а когда приблизился час трапезы, он велел им уйти, потому что не мог есть с ними; они больше не были браминами. Он, видимо, любил их, они ведь были его сыновьями, и он не видел их так много лет. Если бы их мать была жива, она, возможно, накормила бы их, но сама, конечно, не стала бы есть со своими сыновьями. Они, бесспорно, были очень привязаны к своим детям, но ортодоксальность и традиция исключали какой бы то ни было физической контакт с ними. Традиция очень сильна, она сильнее, чем любовь.

Традиция войны сильнее, чем любовь; традиция убивать для пищи и убивать так называемого врага препятствует человеческой нежности и привязанности; традиция многочасового труда порождает действенную жестокость; традиция брака скоро превращается в рабскую зависимость; традиции богатых и бедных удерживают их обособленность; каждая профессия имеет свою особенную традицию, свою элиту, что порождает зависть и вражду. Традиционные церемонии и ритуалы в местах поклонения по всему свету отделили человека от человека, а слова и жесты не имеют вовсе никакого значения. Тысяча

Beyond the water, just behind some other houses, was the house where the father lived. He came out as the two brothers approached and they greeted him by prostrating fully, touching his feet. They were shy and waited for him to speak, as was the custom. Before he said anything he went inside to wash his feet, as the boys had touched them. He was a very orthodox Brahmanah, no one could touch him except another Brahmanah, and his two sons had been polluted by mixing with others who were not of his class and had eaten food cooked by non-Brahmanahs. So he washed his feet and sat down on the ground, not too close to his polluted sons. They talked for some time and the hour when food is eaten approached. He sent them away for he could not eat with them; they were no longer Brahmanahs. He must have had affection for them, for after all they were his sons whom he had not seen for so many years. If their mother were alive she might have given them food but she would certainly not have eaten with her sons. They must have had a deep affection for their children but orthodoxy and tradition forbade any physical contact with them. Tradition is very strong, stronger than love.

The tradition of war is stronger than love; the tradition of killing for food and killing the so-called enemy denies human tenderness and affection; the tradition of long hours of labour breeds efficient cruelty; the tradition of marriage soon becomes a bondage; the traditions of the rich and the poor keep them apart; each profession has its own tradition, its own elite which breeds envy and enmity. The traditional ceremonies and rituals in the places of worship, the world over, have separated man from man and the words and gestures have no meaning at all. A thousand

 

вчерашних дней, как бы они ни были ценны и прекрасны, препятствуют любви.

Вы переходите по шаткому мосту на другую сторону узкого, мутного ручья, который течёт в большую широкую реку, и попадаете в маленькую деревню, построенную из глины и высушенных на солнце кирпичей. Тут множество детей, пронзительно кричащих и играющих; те, кто постарше, заняты на полях или на рыбной ловле или работают в расположенном поблизости городе. В небольшой темной комнате окном служило отверстие в стене, – мухи не летят в эту темноту. В комнате было прохладно. В этом тесном пространстве работал ткач на большом ткацком станке; он не умел читать, но был по-своему воспитан, вежлив и полностью поглощён произведениями своего труда. Он ткал восхитительную ткань из золота и серебра с прекрасными узорами. В любого цвета ткань из шерсти или шёлка, которую он изготовлял, он мог вплетать традиционные узоры, самые тонкие и прекрасные. Он был рождён для этой традиции – небольшого роста, кроткий, он с радостью показывал свой изумительный талант. Вы наблюдали, как он создавал из шелковых нитей тончайшую ткань и в вашем сердце были изумление и любовь. Это был кусок ткани изумительной красоты, рождённый традицией.

 

Сентября 1973

Длинная желтоватая змея переползала дорогу под деревом баньяна. Он совершил долгую прогулку и возвращался назад, когда увидел змею. Он шёл за ней совсем близко, по обочине дороги; змея заглядывала в каждую ямку и совсем его не замечала, хотя он чуть ли не наступал на нее. Она была довольно толстая; в середине ее тела было большое утолщение. Крестьяне, возвращавшиеся домой, прекратили разговаривать и глядели; один из них сказал ему, что это кобра и что ему лучше быть осторож-

yesterdays, however rich and beautiful, deny love.

You cross over a rickety bridge to the other side of a narrow, muddy stream which joins the big wide river; you come to a small village of mud and sun-dried bricks. There are quantities of children, screaming and playing; the older people are in the fields or fishing, or working in the nearby town. In a small dark room an opening in the wall is the window; no flies would come into this darkness. It was cool in there. In that small space was a weaver with a large loom; he could not read but was educated in his own way, polite and wholly absorbed in his labours. He turned out exquisite cloth of gold and silver with beautiful patterns. In whatever colour of cloth or silk he could weave into traditional patterns, the finest and the best. He was born to that tradition; he was small, gentle and eager to show his marvellous talent. You watched him, as he produced from silken threads the finest of cloths, with wonder and love in your heart. There was the woven piece of great beauty, born of tradition.


30TH SEPTEMBER 1973

It was a long yellowish snake crossing the road under a banyan tree. He had been for a long walk and was coming back when he saw the snake. He followed it, quite closely, up a mound; it peered into every hole; it was totally unaware of him, though he was almost on top of it. It was quite fat; there was a large bulge in the middle of its length. The villagers on their way home had stopped talking and watched; one of them told him that it was a cobra and that he had better be careful.

 

нее. Кобра скрылась в норе, а он пошёл дальше. Намереваясь встретить кобру снова на том же месте, он вернулся туда на следующий день. Змеи там не было, но крестьяне поставили там неглубокий горшок молока, положили несколько ноготков, большой камень, посыпанный золой, и некоторые другие цветы. Это место стало священным, и каждый день тут будут свежие цветы; все жители кругом знали, что это место стало священным. Он вернулся на это место через несколько месяцев; тут было свежее молоко, свежие цветы, и камень был заново украшен. А баньян стал немного старше.

Храм возвышался над синим Средиземным морем; он был в руинах остались только мраморные колонны. Во время войны он был разрушен, но по-прежнему был священным храмом. Однажды вечером, когда мрамор был освещен золотыми лучами солнца, ты почувствовал атмосферу святости; ты был один, не было вокруг туристов с их нескончаемой болтовнёй. Колонны сияли чистым золотом, а море далеко внизу было ярко-синим. Там находилась статуя богини, охраняемая и содержащаяся под замком, её можно было видеть лишь в определённые часы, и она теряла красоту святости. Синее море пребывало неизменным.

Это был милый коттедж в сельской местности с газоном, за которым хорошо ухаживали, подстригали и пропалывали сорняки многие годы. Всё вокруг выглядело хорошо ухоженным, процветающим, радостным. За домом был небольшой огород; это было чудесное место с тихим ручьём, почти беззвучно струившимся поблизости. Дверь открыли и припёрли её статуей Будды, которую ногой подпихнули к двери. Хозяин совершенно не сознавал, что он делал; для него это был просто удобный предмет для удерживания двери. Интересно, обращался бы он так же со статуей, которую он глубоко чтил, будучи христианином? Вы отвергаете священные вещи

The cobra disappeared into a hole and he resumed his walk. Intent on seeing the cobra again at the same spot, he returned the next day. There was no snake there but the villagers had put a shallow pot of milk, some marigolds and a large stone with some ashes on it and some other flowers. That place had become sacred and every day there would be fresh flowers; the villagers all around knew that that place had become sacred. He returned several months later to that place; there was fresh milk, fresh flowers and the stone was newly decorated. And the banyan was a little older.

Поделиться:





Воспользуйтесь поиском по сайту:



©2015 - 2024 megalektsii.ru Все авторские права принадлежат авторам лекционных материалов. Обратная связь с нами...