Главная | Обратная связь | Поможем написать вашу работу!
МегаЛекции

Глава 1 предложение — единица сообщения




§ 1. Предложение представляет собой цельнооформленную единицу сообщения, то есть такую единицу, посредством которой осуществляется непосредственная передача информации от говорящего к слушающему в процессе речевого общения.

Состав предложения как целостной единицы сообщения формируется грамматическим объединением слов, причем это объединение имеет собственный знаковый характер, отнюдь не являясь механическим соположением лексем по формальным правилам их сочетания (ср. формы согласования, управления, порядка слов, интонации). В частных случаях речеобразования предложение может строиться и одним, отдельно взятым словом, но и в этих случаях сохраняется коренное различие между словом как именем некоторого предмета, явления, свойства, отношения и предложением как носителем сообщения.

Слово, как правило, входит в язык всей своей лексической конкретностью, а предложение создается в речи, служа звеном в цепи ситуативно-связанных сообщений (см. ч. I, гл. 2). С другой стороны, в речи, на основе продуктивных моделей словообразования, упорядоченных лексической парадигмой номинации, могут создаваться и новые, не зафиксированные в языке лексемы. Можно даже придумать немоделированное слово с не отмеченным в языке корнем, что изредка имеет место, например, при звукоподражании. Но продуктивно-моделированные и немоделированные новые слова используются, вместе с зафиксированными в языке словами, как назывные элементы лексикона (в том числе и лексикона, создаваемого «на данный случай»), на базе которых строится предложение — сигнемная единица совершенно иного качества.

В отличие от слова, предложение является единицей коммуникативно-предикативной. Это значит, что в предложении не только что-то называется посредством составляющих его слов, но также и устанавливается отношение названной субстанции к окружающей действительности; устанавливается таким образом, как оно представляется говорящему или как говорящий хочет его представить, то есть в виде соответствующей суммы отнесений: коммуникативно-целевого, временного, вероятностного и других. Указанная сумма отнесений, распределяясь по разным менее частным и более частным областям парадигматики, формирует общую категорию предикативности, которая связывает воедино две диалектически-противоположные стороны предложения — речевую и языковую — и включает предложение на уровне типизированной модели в знаковую систему языка.

Семантику отношения денотатов к действительности принято называть «модальностью». Известно, что модальность, вообще говоря, не является специфической категорией предложения; это более широкая категория, которая может выявляться как в области грамматикостроевых элементов языка, так и в области его лексико-номинативных элементов. В этом смысле любое слово, выражающее некоторую оценку соотношения называемой субстанции с окружающей реальностью, должно быть признано модальным. Сюда относятся знаменательные слова модально-оценочной семантики, полуслужебные слова вероятности и необходимости, модальные глаголы с их многочисленными вариантами оценочных значений. Что же касается предикативности, то она представляет собой синтаксическую модальность как особое языковое свойство предложения, реализующее его качественную определенность именно как предложения и, следовательно, не присущее ни одной другой единице языка.

Центром предикации в предложении глагольного строя является глагол в личной форме, и существенные предикативные значения передаются через его грамматические категории, прежде всего категории времени и наклонения (категории глагольного лица и числа, как отмечалось выше, опосредуют соответствующие значения подлежащего). Вместе с тем, отправляясь от принципов учения о предложении, разработанных в русской синтаксической школе (особенно в классических трудах В. В. Виноградова по грамматике русского языка), мы утверждаем, что предикация выявляется не только в словесных формах личного глагола, связывающих его с подлежащим, но и во всех других формах и элементах предложения, устанавливающих отношение называемых предметов и явлений к действительности. В частности, предикация (предикативная семантика) выражается и интонацией, и порядком слов, и различными служебными словами а к ее значениям относятся, наряду с глагольно-категориальными также и все другие значения указанного семантико-синтаксического характера (подробнее см. гл. 3 наст. части).

Из сказанного о категории предикативности вытекает, что общее смысловое содержание, передаваемое предложением, далеко не ограничивается выражением предикативных значений. В самом деле, для того чтобы установить в речи (то есть отобразить сигнемами языку) отношение некоторой субстанции к окружающей действительности нужно сначала назвать данную субстанцию как таковую, что и осуществляется в предложении при помощи номинативных средств, которыми оно располагает. Следовательно, предложение как единиц языка выполняет не одну, а две существенные знаковые функция во-первых, предметно-назывную, номинативную (т. е. номинативно-денотативную); во-вторых, оценочно-установочную, предикативную.

Терминологическое определение предложения как предикативно единицы подчеркивает главную черту, отличающую предложение от слова и словосочетания среди знаковых единиц языка (сигнем). Поскольку же любая предикация строится на некоторой номинации как на своей вещественной семантической базе, постольку более

полное представление об отличии предложения от слова мы получаем, указав на существенную двуаспектность знаковой природы предложения. Семантика предложения выявляется в единстве номинативного и предикативного аспектов, семантика слова в этом смысле одноаспектна.

При данном понимании соотношения предикации и номинации со всей ясностью выступает неоправданность критики некоторыми лингвистами того определения предложения, которое выдвигает предикативность на ведущую роль в установлении его качественной специфики (подобную неконструктивную критику мы встречаем, например, У М. И. Стеблина-Каменского [1974, с. 34 и сл.1). В самом деле, отмеченная критика обвиняет предикативное определение предложения, формулируемое В.В. Виноградовым и другими исследователями-синтаксистами, в тавтологичности («предложение — предикация, а предикация — предложение»), в то время как действительное содержание этого определения не имеет ничего общего с тавтологиями «порочного круга». Ведь предикативные значения, как следует из раскрываемого через понятие предикации статуса предложения, не только не исчерпывают собой семантику предложения, но, как раз наоборот, предполагают наличие в предложении семантики принципиально иного характера, являющейся для них не чем другим, как полем приложения их специальных функций.

С другой стороны, следует учитывать принципиальное отличие также и номинативной функции предложения от номинативной функции слова. Оптимальное номинативное значение предложения (препозитивная номинация) отображает процессную ситуацию, компонентами которой являются некоторое действие (процесс), его агент, его объект, условия и обстоятельства его реализации. Отмеченные компоненты типичной препозитивной ситуации, существенно охарактеризованные через свое отношение друг к другу, могут быть дополнительно охарактеризованы своими собственными признаками, отображаемыми соответствующими номинативными средствами предложения. Указанное содержание ситуативных компонентов, как мы хорошо знаем из школьного курса грамматики, кладется в основу понимания традиционных членов предложения; иначе говоря, само подобное выделение «функциональных» членов в предложении есть не что иное, как его номинативное членение. Ср.: The hunter was leading to the men to the hut in the forest. -------> The silent hunter was confidently leading the tired men along the secret paths to the lonely hut lost in the wild forest.

Легко видеть, что никакое отдельное слово, пусть даже составленное из нескольких основ, по самой своей сути не в состоянии выразить описываемое ситуативно-номинативное значение пропозиции. Иное дело — знаменательное словосочетание как составная номинативно-знаковая единица, называющая сложный объект или некоторое соединение объектов. Сопоставительные наблюдения над разнофункциональными конструкциями языка, проведенные в многочисленных синтаксических трудах современного, а также и предшествовавших ему периодов развития лингвистики, показали, что среди словосочетаний

имеются вполне определенные, весьма специфические конструкции, которые действительно способны осуществить именование препозитивной ситуации. Это — словосочетания полной номинативной силы, представленные развернутыми субстантивными фразами. Именно такие словосочетания по своему номинативному потенциалу прямо и непосредственно соответствуют предложениям оптимального состава.

Ср.:----- --> The hunter's leading of the men to the hut in the forest.-------> The silent hunter's confident leading of the tired men along the secret paths to the lonely hut lost in the wild forest.

Иначе говоря, между предложением и именным словосочетанием указанного полного номинативного типа устанавливаются прямые преобразовательные отношения: предложение, рассматриваемое как элемент парадигматики языка, преобразуется в субстантивное словосочетание или «номинализуется», теряя свой процессно-предикативный характер. Таким образом, при синтаксической номинализации, лишающей предложение его предикативного аспекта (и, разумеется, тем самым разрушающей предложение как коммуникативную единицу языка — единицу пропозиции), номинативный аспект предложения предстает в своем чистом, так сказать, анатомически изолированном виде.

Выявление в предложении номинативного аспекта, осуществленное в последние годы в рамках раскрытия парадигматических связей в синтаксисе и подготовленное длительной исследовательской работой отечественных и зарубежных синтаксистов (см. ниже), позволяет уточнить и само понятие предикации, выражаемой в предложении.

Функциональная сущность предикации до сих пор формулировалась обычно как выражение отношения высказывания к действительности, или, в более расчлененном представлении, как выражение отношения содержания предложения (высказывания) к действительности. Подобное представление предикации мы видим, например, в известной академической «Грамматике русского языка», указывающей, что «значение и назначение общей категории предикативности, формирующей предложение, заключается в отнесении содержания предложения к действительности» [Грамматика русского языка, т. 2, ч. I, 1960, с. 79—80]. Сравните с этим определение А. И. Смирницкого, в соответствии с которым предикацией признается «отнесение высказывания к действительности» [Смирницкий, 1957, с. 102]. Нетрудно заметить, что в подобных представлениях предикации не различаются две вышеописанные кардинальные стороны содержания предложения — номинативная и предикативная. Не подлежит сомнению, что именно эта нерасчлененность и явилась причиной указанного выше отрицательного отношения некоторых ученых к понятию предикации как фундаментального фактора построения предложения.

Учитывая двуаспектный характер предложения как знаковой единицы, предикацию следует теперь осмыслить не просто как отнесение содержания предложения к действительности, а как отнесение номинативного содержания предложения к действительности. Именно такое понимание семантико-функциональной природы предикации раскрывает в одном обобщенном представлении и единство отмеченных аспектов предложения как двух фундаментальных сторон его качественной определенности, и их различную, но взаимодополнительную знаковую роль.

§ 2. Предложение организуется в виде последовательности знаменательных членов, занимающих в нем свои системно-определенные позиции. Такими «позиционными» членами простого предложения являются подлежащее, сказуемое, дополнение, обстоятельство, определение, вводный член, член-обращение. Особую полузнаменательную позицию занимает междометие. Все эти члены иерархически соотнесены таким образом, что каждый из них выполняет некоторую модификационную, или определительную роль. Конечным объектом модификации служит предложение в целом, а через предложение — отражение ситуационного события.

Таким образом, подлежащее определяет сказуемое в том смысле, что выражает лицо предикации (то есть является «личностным определителем» сказуемого). Сказуемое определяет подлежащее в том смысле, что выражает процессное ядро события предикации (то есть является «процессно-событийным определителем» подлежащего — акционным или стативным). Дополнение служит предметным определителем глагола-сказуемого. Обстоятельство служит, в широком смысле, непредметным определителем сказуемого или предложения в целом (как выражающего некоторый обобщенный процесс, внутренне присущий ситуативному событию). Определение-атрибут служит определителем предметного члена предложения. Вводный элемент служит ориентированным на говорящего обобщенным определителем предложения в целом или любого из его знаменательных членов. Обращение служит определителем адресованности предложения, то есть со своей стороны определяет предложение в целом. Междометие служит ориентированным на говорящего эмоциональным определителем предложения в целом или его части. Указанную подчинительно-определительную иерархию предложения удобно отражает модель непосредственных составляющих (см. ч. I, гл. 3).

На данную иерархию предложения, составляющую его номинативное членение, накладывается актуальное членение предложения, в рамках которого различается тема сообщения (состав его «отправного пункта») и рема сообщения (состав его «информативного ядра»). Рема выделяется рематическим (логическим) ударением.

Знаменательные словосочетания как сложные единицы номинации ассимилируются структурой предложения таким образом, что распределяются в ней по членным позициям соответственно общей пропозитивной семантике. Иначе говоря, они, как и слова, превращаются в члены предложения, хотя, в зависимости от собственного строя, могут занимать здесь более чем одну позицию. При этом словосочетания сочинительного типа, являясь более простыми, чем словосочетания подчинительного типа, существенно не усложняют линейно-иерархическую структуру предложения в том смысле, что не добавляют к ней дополнительного слоя доминации. Подчинительные

 

реальное предложение речи, каким бы сложным по строению оно ни было, может быть в своей семантической основе сведено к одному или нескольким элементарным предикативным моделям [Harris, 1962]. Что касается простого предложения, то оно строится лишь на одной элементарной предикативной модели как своем структурно-семантическом костяке.

Как видим, понятия «элементарное предложение» и «модель предложения» не исключают друг друга, а, наоборот, дополняют друг друга: модель предложения является абстракцией, в то время как элементарное предложение может рассматриваться и на уровне абстрактных категорий (в качестве «модели элементарного предложения»), и на уровне реальных высказываний живой речи.

Подлежащее со своими определителями («адъюнктами») и сказуемое с относящимися к нему членами образуют два основных «состава» предложения. В зависимости от того, оба состава или только один из них представлены в предложении, все предложения делятся на двусоставные и односоставные. Как известно, многие языковеды настаивают на том, что не следует смешивать односоставные предложения с эллиптическими: эллиптические предложения по их мнению следует рассматривать как двусоставные предложения с «опущенным» вторым составом (он «подразумевается» из контекста), а односоставные предложения никакого контекстного опущения второго состава не предполагают. Однако обзор материала показывает, что не существует строгой разграничительной линии между таким образом разделенными двусоставным и односоставным типами предложений. Более того, даже и наиболее ясные случаи «строго односоставного» предложения обнаруживают более скрытые и менее скрытые ассоциации с соответствующими двусоставными предложениями. Ср.: Night. Silence. No leaf rustled, no branch moved, the world was asleep.— It was night. It was silence... Not a word! — Don't say a word! — Don't you say a word!

В силу этого представляется более разумным отнести все предложения с одним выраженным составом, безотносительно к степени «подразумеваемости» второго состава, к общему типу односоставных, а внутри данного типа выделить подтипы «фиксированных» односоставных предложений и «свободных» (контекстно-эллиптических) односоставных предложений. Среди фиксированных односоставных предложений имеется целый ряд интересных разновидностей. Сюда относятся, в частности, назывные предложения, конструкции приветствий и представлений, конструкции побуждения и извинения, конструкции утверждения и отрицания и т. д. Но как бы разнообразна и интересна ни была внутренняя типология подобных конструкций, они образуют ограниченную область выражения в обширной системе английского предложения.

Что касается наиболее обобщенной грамматической семантики, выражаемой простым предложением, то ее следует оценивать по трем главным строевым основаниям: во-первых, по категориальной семантике подлежащего; во-вторых, по категориальной семантике сказуемого; в-третьих, по семантике субъектно-объектного отношения.


МОРОХОВСКАЯ Э.Я.

CHAPTER XI
GENERAL CHARACTERISTICS OF PREDICATIVE UNITS

The predicative units of language are directly related to the enti­ties of concept because they verbalize human thought and represent lingually the main predicative form of thought, i.e. the proposition. Taking into consideration the interaction of objective and subjective factors in language and the dialectical unity of language and thought the predicative units of language must be considered as the indirect reflections of objective situations, as the reflections of the general in­terrelation of everything in nature and society. But linguistic predica­tive units should not be identified with their conceptual correlatives since these pertain to the different realities, to lingual and conceptual respectively. Due to logicism which pervaded grammar for centuries, the sentence was unjustly identified with the proposition. The dialecti­cal unity of language and thought presupposes the correlation of the predicative units of language with the predicative forms of thought as parts and counterparts of the dialectical unity. It is because of this unity that the analysis of the predicative units of language would be inefficient without any reference to the peculiarities of the forms of thought with which the given units correlate and which they represent lingually.

The formation of the propositions and correlatively of predicative" units in the process of verbal thinking reflects the development of thought and the establishment of the predicative relations between the constituting parts of the units. The propositions with their predicative relations embody themselves in the bases of lingual predicative units. The prepositional basis (пропозициональная база) seems to be univer­sal due to its ability to represent the universal proposition. It follows that all languages have predicative units the nucleus or the kernel of which is identified in terms of universal lingual categories.

The kernel of the predicative unit is an exocentric construction built of universal categories. The members of the kernel (prepositional* ba­sis) can be conventionally termed the "subjector" and the "predicator". The terms are chosen on purpose to distinguish linguistic notions from their logical correlatives: the subjector is, in fact, the linguistic repre­sentation of the logical subject and the predicator, respectively, re­presents the logical predicate. The relations between the constituents of the propositional basis are predicative relations correlating with the corresponding relations in the proposition.

The triangle pattern works here as usual to illustrate the correlativity of objective — conceptual — lingual facts (see p. 173).

Due to the correlation between propositions and propositional bases the typology of propositions can be extrapolated onto their linguistic counterparts. It is beyond our competence to dwell upon the typology of logical forms but the recognition of the actional propositions versus

17o


attributional ones is out of the question because they underlie the two main basic structures of predicative units: NV and N is A.

Predicative units in English are of different linguistic status: words, word-groups, clauses, sentences, etc. It is notable that all of them em­body propositions in their prepositional bases.

PREDICATIVE WORDS

It would not be quite correct to assert that predicative words are exceptional in English. In keeping with the theory of nominalisation some basic predicative structures are apt to the transformation of no­minalisation. The result of nominalisation is the derivation of noun-phrases. Accordingly, predicative relations characteristic of predicative constructions become concealed by the overt attributive -relations bet­ween the constituents of a noun-phrase: 1) N is A.

T = NisA—>A + N

The sea is stormy+ the stormy sea


2) N is N,—>Ni + N

Davidson is a doctor* doctor Davidson

In both cases the resultant noun-phrases assume the form of attri­butive word-groups though the predicative character of the relations inherent in their constituents is re-establishable due to the transforma­tion suggested above.

^ Nominalised word-groups, in their turn, are apt to lexicalisation the result of which is a phrase-word or a compound word. That is why it is convenient to comment upon.the implication and concealment of predicativity both in nominalised word-groups and in compound nouns. The process of lexicalisation is gradual, with many interme­diate cases illustrating the graduality of implication of • predicative relations. It is sometimes difficult to qualify a combination of ele­ments as either a word-group, a phraseological unit, or a compound word.

Compare: a night duty, home work, population growth, heat pipe, space ship, machine time, errand-boy, etc.

PREDICATIVE WORD-GROUPS

They are traditionally recognised as constructions of "secondary predication*' or simply as predicative constructions. The term "secon­dary predication'* itself is not a lucky one because it does not expose the nature of the unit which it designates. It is even misleading. Sometimes the units of the so-called secondary predication seem to render information of primary significance.

It is worth mentioning that in sentences where the predicate con­tains a verb of modal or intentional meaning such as to want, to expect, to consider the construction of the so-called secondary predication is, in fact, of primary informative significance.

Compare: I want you to remember this point.

We expected them to stand for themselves.

In cases like these the finite verb is semi-notional, it is semanti­cally incomplete and, therefore, it cannot function independently without any semantic confirmation. Such verbs occur in sentences as operatory words which form up predicative constructions conveying semiological information. The non-finite predication is not at all secondary as it is considered to be.

In keeping with this, the main criterion on the basis of which pre­dicative units can be typologically classified is not the functional signi­ficance of the unit in the sentence but the nature of its predicator. The predictor can be represented by the finite and by the non-finite verbs. Accordingly, differentiation should be made between finite predication (финитная предикация) and non-finite predication (нефинитная пре­дикация). This differentiation remains syntactical only because the semiological information conveyed by the units of finite and non-finite

predication seems to be the same. Their syntactic constituents are different, though the relations between them may be similar;


In traditional English grammar the term predicative construction is commonly used for the designation of the units of the non-finite pre­dication with the infinitives and with the Ving-forms. This is probably justified because such predicative complexes differ, without question, from clauses and sentences which seem to be of higher rank and of higher syntactic status than the predicative constructions of non-finite predication.

Predicative constructions are characterised by the following fea­tures: a) they are derived on the basis of the invariant pattern of a pre­dicative unit. N Д^Е!!^. V; Ь) they are variable morphologically in accordance with the morphological variation of their verbal constitu­ent; c) their syntactic variation is regulated by the syntagmatic beha­viour of their verbal constituent, by its distribution, and by the func­tional potential of the predicative complex as a whole.

The morphological variation of the construction is primarily 'caused by the formal variation of the predicator, i. e. of the non-finite constituent, which can be represented by the two non-finite forms of English verbs. Taking into account the analytical tendencies traceable in Modern English, it seems irrelevant to subcategorize the Vmg-forms ' into the participle and the gerund. It is more reasonable, as some lin­guists do, to regard the Ving-form as one fused non-finite form of the verb which varies morphologically and syntactically. It is the distribu­tion of the Ving-form, its position and combinability, that appears diag­nostic for the identification of the given form as the participle or the gerund. Their differentiation seems irrelevant in those cases where such verbal forms occur in identical distributional conditions: flying weather and flying saucers, ripening fruit and ripening period. Although semantic differences are observeable due to the substantivity of the gerund and the adjectivity of the participle.

The morphological variants of the Ving and of the Ving are alike. Both forms display voice and Perfect distinctions. In addition, the in­finitive has aspective (Continuous) forms which the Ving has none.

The non-finite forms of the verb are devoid of finiteness, and neither the Vmf nor the Ving can display tense distinctions because they do not express the real time of the action. The non-finite forms can only indi­cate the time correlation between the action denoted by the predicate-verb and by the non-finite form itself: the Perfect forms express the



precedence of the action, the non-Perfect forms render simultaneousness or posteriority of the action denoted by the non-finite form. The morphological similarity1 of the non-finite forms of the verb is vividly seen when these are compared like the following:

to V Ving

to be '+ Ven being + Ven

to have + Ven having + Ven

to have been + Ven having been + Ven

to be + Ving

to have been + Vmg

The morphological variation of the Vnon-fm is of syntactic relevance because there is certain compatibility between the semantics of the verb governing the complex and the perfectiveness / non-perfec-tiveness of the non-finite form in the predicative complex.

The verbs of "sense perception" cannot occur with the Perfect forms of the Vnon-nn because of their semantic incompatibility but such verbs, on the contrary, pattern regularly with the elliptical Continuous Infi­nitive: (to be) + Ving.

Compare:

He could hear two persons talking in the pantry. (Joyce). He saw

his wife making her way towards him through the waltzing couples.

(Joyce). He could hear his son's muffled voice coming down to

him, but he could hardly see. (Aldridge). He saw the boy watching

him then, standing over him. (Aldridge). He found the two officers

sitting at the table with his notebook in front tif them. (Aldington).

Another direction in the variation of the predicative construction is exemplified by the morphological variation of the nominal constituent which can assume the form of either the Genitive (N's) or of the Com­mon case (N). The N's + Ving complex is identified traditionally as ge­rundial whereas the N + Ving construction has been considered to be a participial'one. In some cases, in the object position, for instance, these variants are evidently merging or fusing into one predicative unit: N / N's + Vmg. The semantic shift is not great.

The syntactical variation of the predicative constructions is their functional variation which is regulated by the semantic properties of the governing verb and by the distribution of the construction in the sentence. It is of common knowledge that the non-finites display their.non-verbal features when they occur in particular syntactic positions with particular syntactic functions. Gerundial and infinitival predicative constructions display their nominal features when used as subjec­tive or objective in function. Participial constructions reveal their ad-jec4ival and adverbial features whenever used appropriately. It follows that the functional design of a predicative construction is in accord with the nature of the non-finite form in the given construction. In accord­ance with their functional design predicative constructions in English can be classified into subjective» objective, adverbial and attributive ones:


1) The subjective and objective constructions should be analysed together because these are isomorphic in many respects. Moreover, the subject and object functions are performed not by qualitatively different constructions but by one and the same infinitival or gerundial complex-type. In other words, there is only one infinitival construction and only one gerundial complex in Modern English which are polyfunctional. It is their distribution that predetermines their functional design.

The invariant pattern of the infinitival construction is as follows:

en

N«—~£Г£?-» Vmf. This construction-type varies morphologically and syn-tagmatically. The variation is caused by the variability of the infinitive which can assume different morphological and syntagmatic forms:

, ^L j

to V to V

to be -f Ven to be + A

to be 4- Vjng to be + N

to have 4- Ven to be + D

to have been + Von to have been + Vmg

The infinitival construction occurs in the subject and in the object positions. Accordingly, its two functional variants can be distinguished: subjective and objective ones. The standpoint proposed here is proved by the fact that the pre-verb or the post-verb position of the construction predetermines its function. The given functional difference is of logico-semantic relevance because the infinitival construction is used as an objective one in sentences with definite subjects. It is noteable that the infinitival construction is used as a complement with the verbs of specifically human activity which do not render semiological informa­tion but function as epistemic operators forming up the information ren­dered by the infinitival construction itself. In case the agent of estima­tion is unknown or is likely to be not mentioned the infinitival cons­truction is used in the position of the subject and the predicate verb assumes regularly the passive voice-form.

2) The adverbial and adjectival constructions can also be regarded together because the given functions are in fact performed by one and the same participial construction. Consequently, there is only one participial construction in Modern English which can occur in different syntactic positions and perform different functions in the sentence. The invariant pattern of the participial construction is

Кч—-££*£-* Ving. The pattern varies morphologically and syntagmatically in accordance with the variation of the Vmg-form:

I V,ng |

Ving Ving

being + Ven being 4- A

having * Ven being 4- N

having been + Ven being + D


The verb to be in its participial forms is very often omitted and such an elliptical variant of the construction is sometimes called as "construction without participle".

The participial construction refers not to the verb but to the whole predicative group. That is why it is usually detached from the rest of the sentence by the comma. The distribution of the construction is asso­ciated with its particular functional design. If it occurs before the pre­dication to which it refers the participial construction is felt to be an adverbial of cause or time.

The construction in the function of an adverbial of attendant circumstances usually follows the predication it refers to. The preposition with in the participial construction is equivalent in its connective function to the copulative conjunction and. Both elements can connect two predicative units one of which expresses the attending situation or circumstance. It is because of this that the preposition with marks the function of the participial construction. In other words, the prepositional variant of the construction is always used in the function of the adverbial of attendant circumstances. The position of the prepositional construction is not fixed, it can occur in different positions in the sentence. Compare:

A big black steamer with a long loop of smoke streaming, with the portholes lighted, with lights everywhere, is putting out to sea. (Mansfield). The girl stayed just as she had been put, with her hands by her sides and her mouth slightly open. (Mansfield), She stood at the door with the tears streaming down her face and did not dare to enter. (Maugham). Ben, with his back well into the coral, was having trouble with the valve that supplied the right amount of air. (Aldridge).

CLAUSES

The term clause which is used in English grammar for the designa­tion of one of the predicative units is very specific and exact in its application. It has no terminological equivalent in Russian grammati­cal terminology, it is unjustly identified with the sentence. The clause is a predicative unit and occupies its appropriate place among the pre­dicative units of English. It can be conventionally placed between the predicative word-group and the sentence.. The clause has common fea­tures with both these units. The clause is the dependent predicative unit of finite predication, it represents in fact the structural body of the sen­tence but it is lower in its syntactical status than the sentence because the clause is devoid of communicative force. Due to its dependent nature the clause resembles the units of non-finite predication. They can sometimes be substituted one for another in some syntactic posi­tions but there is certain selection on the part of English verbs to pattern either with predicative constructions or with clauses. Causatives or verbs of modal meanings pattern preferably with predicative com­plexes whereas the verbs of mental activity take clauses as their com­plements.

By common tradition clauses are considered to be parts of compo­site sentences. This assumption is, still, refutable because the consti-

17&



kinds of SRpred actor - action object — action subject- state subject — quality subject — quantity subject — being subject — class

 


i Verbal vfm~ synthetic у-Ье + Сргес!

predicates Vfm~ analytic

I Simple verbal I Nominal "be"-predicates

a) Simple verbal: Vfm V-be + A

b) Simple Verbal phraseological: V-phrase V-be + N

c) Simple verbal complicated: Vfin-f Complement V-be + prep N

N-^^^D

II Complex verbal II Adverbial "be"-predicates

a) complex modal: Vmod+Vfin V-be + D

b) complex aspect: Va$p + V^ / Vbf V-be + prep N

Mixed predicates: Vmod 4- V-be + A/N/D

Vmod ^Vasp +Ving ,VW +Vbftag-«- A/N/D,

 

Поделиться:





Воспользуйтесь поиском по сайту:



©2015 - 2024 megalektsii.ru Все авторские права принадлежат авторам лекционных материалов. Обратная связь с нами...